OD ZATVARANJA PLAVIH PUTEVA CIJENE SKOČILE 100% // 07. 1994.
ALEMKO NUHANOVIĆ // TP “ALEMKO”
GOVORNA ISTORIJA - INTERVJU
GOVORNA ISTORIJA - TRANSKRIPT

Juli 1994

Alemko Nuhanović
Tp. “Alemko”
OD ZATVARANJA PLAVIH PUTEVA CIJENE SKOČILE 100%

‘Kilogram ulja je bio u jednom momentu 40, 50 maraka. Meni je bilo u interesu, kod mene je bilo, ako se vi sjećate… a većina vas se sjeća… a koji gledaju… i to da je litar ulja u mojim maloprodajnim objektima bio 5 maraka. I tad mi je bilo žao. Tad je to bilo preko puta kasarne “Maršal Tito”. Ljudi su spavali, naveče su bili da bi bili ujutru u redu. Redovi su bili do Grbavice, dole do onog dijela gdje se ulazilo u Grbavicu… ona ulica tamo. To je bilo strašno opasno… i za snajperiste i za sve. Policija je tad uredovala, hvala Bogu nikom ništa nije bilo. To jutro avgusta ’94. godine, moji se šleperi spuštaju i ulaze u Hrasnicu. I ja sav radostan ulazim sa 35 šlepera hrane u Sarajevo. Tad je to za Sarajevo veliko bilo, negdje oko 700 tona robe. Ja u momentu idem na “plavi put”, to jutro je “plavi put” zatvoren. Onda mi stvarno nikad teže nije bilo. Šta ću? Onda je bilo… daj čekaj, otvoriće se sutra, ovo, ono, dogovoriće se. Ali to nije išlo. To je iziskivalo sve dane i dane. Prošlo je nekih 15, 20 dana. Ja sam ogromne troškove platio na ležarinu kamiona, šofere i sve. Ipak, na kraju sam morao to da istovarim. Tad je išlo pet šlepera jaja. Avgust mjesec, gori sve, od vrućine, strahobalne su vrućine bile, šoferi se uspaničili, hoće da se vraćaju, kamione da vraćaju. Onda je meni bilo… šta ću? Ja nisam imao gdje ta jaja. Onda sam išao da ta jaja prebacim kroz tunel. Nailazio sam na probleme kao i svi mi, to je bilo strašno. Nikad se ponovilo. Taj tunel to je bila robija. To vam je bilo bolje da robu odmah bacite, da je podjelite narodu nego da idete. Toliki su troškovi bili tog tunela da je to bilo maksimalni gubitak. Da je to ono išlo, ali hvala Bogu i tu sam uspio, koliko toliko ubaciti, i ući u grad. I ja sam prepoznatljiv i u gradu. Što neki ljudi kažu: “Alemko je prije rata, Alemko je i u ratu, a Alemko je i poslje rata.” Ja vam mogu reći primjer ’94. Vi se dobro sjećate kafe … 150 maraka na pijaci. I to je bila mješana kafa. Ja tada vučem iz Zenice, ja mislim tada mi kreće 13 tona kafe, to je bilo ili bal ili maskenbal. Ili će proći, ili neće proći. I ja idem na riskir, ja dajem pare. Meni čovjek kaže, Alemko 70 posto neću proći, a 30 posto su šanse da ću proći. Meni je bilo u interesu da dođe do tog naroda, 150 maraka je kilogram. To ljudi dobro znaju. Tada je tih 13 tona prošlo kafe. Bez ikakvih problema. Niko ih maltene nije zaustavio. Ja ih tada primam, idu na carinu, ocarini se sve uredno i tada ja lagerujem ’94, u Ulici Titovoj, u “Feroelektru”, gore na spratu. Tada ja prebacujem u svoje maloprodajne radnje. Tada mi je došlo… ako nije 100 ljudi… tada su mi davali po 120 maraka po kilogramu, na veliko znači, a ja sam prodavao u maloprodaji po 50 maraka kilogram te kafe. Znači, razlika između 50 i 120 maraka je 70. Znači ta dobit iz ruke u ruku je bila 910 hiljada maraka, to je milion maraka. Ja mislim da to ne bi niko odbio. Kunem vam se, nemam razloga da lažem i da pričam. Ja to nisam htio prihvatiti. Na kraju, to se zna, da sam ja napravio do iznad Begove džamije redove i da sam omogućio svim ljudima. Prvo sam davao po dva kilograma, pa po kilogram, pa po pola kilograma kafe. Tako da je većina stanovništva u gradu dobila po najpovoljnijim cijenama to.’

FOTOGRAFIJE NA TEMU
TEKST NA TEMU

JULI 1994


• Kontakt grupa, u čijem su sastavu Velika Britanija, Francuska, Rusija, Njemačka, SAD, nastupiće sa mapom teritorijalnog razgraničenja BiH i paketom prijetnji kako bi osigurala prihvatanje plana.


• U američkom Senatu nije izglasano unilateralno skidanje embargo na oružje. Na glasanju 50:50, potpredsjednik Al Gore, dodao je glas protiv.


• Sukob između franjevaca u Međugorju. Fra Zovko: “Herceg-Bosna je isto što i tvorevina bosanskih Srba.”


• Otvorena Američka ambasada u Sarajevu.
• Ženeva, 5. juli 1994. U Ženevi potpisan mirovni sporazum između Muslimana i Hrvata, o stavljanju grada Mostara pod nadzor Evropske unije. Potpis na sporazum stavili Alija Izetbegović i Krešimir Zubak.


• Šefovi diplomatija članica grupe G7 prihvatili mapu podjele BiH. Riješili su da upozorenjima i stimulacijama primoraju Muslimane i Srbe da je prihvate.
• Goražde: Vojnici UN sve češća meta napada.


• Kontakt grupa je predložila mape svim delegacijama. Napravljeni su ustupci bh Vladi očuvanjem Bosne i Hercegovine kao jedinstvene države unutar postojećih granica.


• Građani Sarajeva dobijaju na težini.
• Na sarajevskim krovovima niču bašte za preživljavanje.


• NATO uputio apel zaraćenim stranama da prihvate mirovni plan.


• Povodom predočenog plana Kontakt grupe, Alija Izetbegović izjavio: “Plan je loš, ali sve druge opcije su gore.”
• Ministar spoljnih poslova Velike Britanije, Douglas Hurd, i ministar spoljnih poslova Francuske, Alain Juppé, stigli u Sarajevo, povodom otvaranja Francuske ambasade.


• Pojačano dejstvo snajpera.
• Skupština Federacije BiH prihvatila plan Kontakt grupe.


• Skupština bosanskih Srba povodom rasprave o mirovnom planu Kontakt grupe nije objavila odluku.


• Obustavljeni letovi na Sarajevskom aerodromu jer je pogođen avion “Herkules C-141”.
• Specijalni izaslanik UN za ljudska prava, Tadeusz Mazowiecki: “Moji izvještaji nisu ozbiljno shvaćeni, moje preporuke se ne prihvataju, jer tako žele vlade nekih evropskih zemalja.”


• Bosanski Srbi odbili mirovni plan. Međunarodna zajednica ostala bez poteza.


• U Mostaru uspostavljena uprava Evropske unije.
• Državni sekretar SAD, Warren Christopher, povodom odbijanja mirovnog plana od strane bosanskih Srba, izjavio: “Nadamo se da će Rusi izvršiti pritisak na Srbe da prihvate mirovni plan.”


• Bosanski Srbi zatvorili “plave puteve” oko Sarajeva.


• NATO spreman za vazdušnu podršku trupama UN. Napad vojske bosanskih Srba na UN konvoj na Igmanu.


• Ženeva: Kontakt grupa donosi sankcije, nema vojne intervencije.
• Sarajevo: Tramvaj pod udarom snajpera. Ranjeni putnici. Prekinut tramvajski saobraćaj. UN vojnici uzvratili vatru iz transportera i tako zaustavili snajpersku paljbu.

Cjenovnik

200 DEM za 1 kubni metar drva, ali morate platiti dodatnih 50 DEM za dostavu;
170 DEM za bocu viskija ili francuskog konjaka;
120 DEM za kilogram bijelog luka;
100 DEM za zeca (bijeli, oko 3 kg) ili 1 kilogram suhog mesa;
40 DEM – za ovo možete kupiti 10 kutija cigareta ili 1 litar ulja, ili 1 kg graha, ili dječji bicikl ili 1 konzervu ribe i 1 konzervu paštete ili 1 lanč paket ili pola kilograma duhana;
30 DEM za vuneni džemper (ručno pleten) ili teglu masnoće;
20 DEM za 1 kg luka ili 2 kg kupusa ili veliku tikvu;
10 DEM je cijena četiri baterije od 1,5 V ili pet litara vode – uvijek osim ljeti. Tada se cijena za pet litara vode diže na 30 DEM;
3 DEM za štanglu čokolade ili struk peršuna. Pila je vrijedna koliko sedam kilograma luka. Jedan litar mlijeka je između 2,5 i 5 DEM, ali se može dobiti za kutiju cigareta. Ovo je najbolja razmjena između beba i pušača u istoriji.
Najbolje funkcioniše razmjena. Za dva kilograma sirove kafe možete dobiti bocu propan gasa od 12 kg. Kutija antibiotika vrijedi dva lokalna telefonska poziva. Za litar ulja možete dobiti šteku cigareta i litar jeftinog pića ili tri litra sirupa od trešanja. Za dva litra ulja možete nositi skoro nove Reebok tene. Nošena muška zimska jakna košta tri kilograma luka. Nekadašnji standardni paket od 18 kg boje može se promijeniti za svaku vrstu i količinu hrane. 10 litara nafte, koliko je potrebno za dvosatno snimanje TV emisije o budućnosti BiH, mijenja se za 12 konzervi koje daju energiju za vaš lični opstanak.
U rukom pisanim oglasima na Titovoj ulici nudi se i traži od peći na plin, jakni, cipela do poruka kao što je: “Tražim ženu da mi pomogne da preživim zimu.”

TUNEL

Tunel na relaciji Dobrinja-Butmir, rupa 1.2 m široka, 1.6 m visoka i 760 metara dugačka, lociran je ispod piste na Sarajevskom aerodromu. U komunikaciji između lokalnih vlasti i UNPROFOR-a, ova javna tajna se zvala “nepostojeći tunel”. Strancima nije bilo dopušteno proći kroz tunel. Novinari su nudili po 5.000 DEM da bi samo jednom prošli kroz tunel. Iako je tunel bio vojni objekat i služio za ulazak i izlazak vojske iz grada, privilegija da prođe tunelom je data američkom ambasadoru u BiH Victoru Jakovichu, kome agresor nije dao dozvolu za izlazak iz grada avionom. Kroz tunel su prolazili članovi Parlamenta, iz drugih gradova. To se moglo lako prepoznati na njima u vrijeme sjednica Parlamenta, jer su na čelu imali brazgotine od udaraca u gvozdene poluge na stropu tunela. Udobnije su putovali neki od uvaženih političara. Gurali su ih u malim vagonima kroz tunel.
Komercijalizacija postojanja tunela je unijela velike promjene u ekonomski život grada. Tunel je postao mjesto puno ljudi sa vrećama krompira i jaja. Mnogi trgovci su nudili Armiji da rentiraju tunel. Zahvaljujući tunelu, mnogi su se obogatili, a cijene u gradu su pale. Agresor je, takođe, znao za tajni tunel, te su stalno granatirali ulaz da bi ga onesposobili. Takođe su probali prokopati tunel na drugoj strani aerodroma da bi promijenili tok rijeke Željeznice, kako bi ona potopila ovaj tunel. Uprkos svemu, rupa ispod aerodroma je postala najveće javno dobro za grad i jedini link sa ostatkom svijeta. Onog ko bi dobio dozvolu da prođe kroz tunel, sačekao bi putokaz: PARIZ 3.765 kilometara.

VIDEO NA TEMU
ANKETE
ANKETA
MAPA OPSADE SARAJEVA