ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1959.
ZANIMANJE: Inžinjer telekomunikacija
POL: Muški
KVART: Alipašino polje

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Od početka, dakle i u martu, ali pogotovo u aprilu, JNA se stavila na prosrpsku stranu.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Nisam protjeran, nekoliko granata je palo u okolini moje zgrade – stana na razdaljini od 30 m. Iz egzistencijalnih razloga od decembra ’93. do marta ’95. bio sam kod tetke na Bistriku.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Kriminal (pljačkanje prodavnica i samoposluga) je počeo spontano, a dijelom i organizovano. Nisam lično učestvovao.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Po meni su to bili Ismet Delić, Dragan Vikić i ljudi koji su se okupljali oko njih: Bosna, Patriotska liga, Zelene beretke…

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Rat me je zatekao na organizaciji tehničkog sistema Radija BiH, tu sam ostao do kraja rata.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Novinari su prilično loše radili svoj posao, pogotovo poslije ’93, često se uključujući i sami u neprovjerene izvore. Ali, RTV BiH je uradila sjajan posao za BiH.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Borio se za opstanak familije, imao sam jako malo, gotovo nikako slobodnog vremena.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Bio sam do decembra ’94. tehnički direktor (rukovodilac tehničkih poslova) Radija BiH.

Kako ste se kretali po gradu?
Pješke i biciklom, uglavnom zbog posla.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Kao i većina građana Sarajeva, po linijama – drva, a na poznatim mjestima – voda, kao i većina Sarajlija.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Da, kroz tunel pješke i prevozom sa Osmica, isto tako nazad, službeno.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Ne.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
U martu ’92. moju suprugu je gađao snajper. Tokom ’93. i ’94. više puta sam gađan, ali srećom nisam pogođen. Nekoliko puta je gađana i moja kćerka, koja je tada imala 2 ili 3 god.

Opišite vaše sklonište/podrum?
U podrumu smo bili 3, 4 puta, i to u maju ’92.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Da, zahvaljujući funkciji koju sam obavljao, gotovo sve što se zbilo od ’92. do ’95.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Preko radio talasa i preko prijatelja.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Hapšenje Cace i zarobljavanje prvog tenka, kao i izvlačenje punice iz Otesa.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Uglavnom korektna.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Igrali smo se u sobi i čitao sam im priče.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Nisam bio ranjen, ali sam bio više puta blizu smrti.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Opstanak.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Da, njemačkog ovčara, kokoške i papagaja, akvarijum smo ispraznili, jer su ribice uginule. Hranili smo ih svim i svačim, pomagali su prijatelji i komšije.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Paketi koje smo supruga i ja povremeno dobivali i humanitarnu pomoć, kao i bašta, su činili kompletan lanac.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
39 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Ne.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Da, visok sam 193 cm, a tunel 160 cm, sa rancem teškim cca 30 kg, to je bio prilično komplikovan doživljaj.