ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1958.
ZANIMANJE: Veterinarka
POL: Ženski
KVART: Marijin dvor

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
U martu ’92. Znala sam za barikade, pa stoga nisam išla u tom pravcu.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
U aprilu ’92. Takođe nisam se kretala u tim pravcima.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Lično iskustvo sa JNA nisam imala.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Nisam protjerana, nisam granatirana i stan nisam mijenjala.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Vidjela sam svašta, ali ličnog iskustva nemam.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Naši političari su heroji.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Radila sam kao privatna veterinarka i u ratu. Nisu mi bili potrebni papiri za rad, jer sam ih posjedovala i prije rata. Pasoš nisam vadila.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Slušala sam većinu radio stanica, a najviše sam vjerovala u Radio BiH. Glasine nisam slušala.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
U slobodno vrijeme sam pokušavala da spavam ili da se vidim sa prijateljima.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Liječila sam kućne ljubimce, pa i neke napuštene životinje (privatna praksa).

Kako ste se kretali po gradu?
Kretala sam se radi posla, vode ili radi posjeta (pješke). Tramvajem ili autobusom rijetko sam se vozila.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Vodu sam uglavnom sipala na Pivari, a hranu i cigarete sam kupovala. Najteže je bilo ’92. i ’93.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Iz grada nisam izlazila.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Nisam ništa konstruisala.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne, niko meni blizak nije otišao konvojem.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
U mojoj zgradi snajperiste nije bilo.

Opišite vaše sklonište/podrum?
U podrumu nisam ništa korisno ni pametno radila, sjedila sam i čekala da prestane granatiranje. Nisam često silazila u podrum, iako je bio suh i dobro zaštićen.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Rođendane u krugu porodice smo slavili. Otišla sam nekoliko puta u kino, zatim na Bajramski koncert, ostalog se ne sjećam.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Pisma sam slala i primala putem Crvenog krsta, pakete nisam primala i nisam telefonirala.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Najvažniji događaj je smrt jedne djevojčice iz komšiluka. (Poginula je u stanu od snajpera,’93.)

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nisam kontaktirala sa Unproforom.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
------------

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Nisam ranjena.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Nikoga ne poznajem ko je bio u toj situaciji.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Nemam podviga.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Svoju životinju nisam imala, ali mnoštvo pacijenata (cuka i maca) sam ponekad i hranila.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Zarađivala sam za život sama i muž takođe (vojska – cigarete).

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Nedovoljno hrane, nekvalitetne. Smršala sam 6 kg. Bila sam uglavnom zdrava.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Ne.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Ne.