ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1942.
ZANIMANJE: Advokat
POL: Muški
KVART: Dobrinja

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, barikade su bile napravljene od kontejnera, čeličnih ježeva. Ljudi koji su stajali na barikadama su bili u civilnim uniformama. Imali su automatske puške, nisam ih rušio.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, to su bile iste barikade i nisam ih rušio.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Nemam ličnog iskustva.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Granata mi je pogodila spavaću sobu, ali nisam mijenjao stan.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Nemam iskustva sa kriminalom.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Svi borci.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Imao sam vojnu knjižicu.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
RTV BiH, u glasine ne vjerujem.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Odmarao se uz čitanje.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
-------------

Kako ste se kretali po gradu?
Nisam se kretao bez prijeke potrebe, sem kad sam išao da kopam rovove i posjećivao familiju.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Voda sa pumpi. Hrana – humanitarna pomoć. Svjetlo – akumulator. Grijanje – plin i drva. Cigarete – dobivao u vojsci.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Da, i to organizovano sa vojskom, radi kopanja položaja na Igmanu i Bjelašnici. Nisam čekao na prolaz kroz tunel.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Ne.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Nisam imao takva iskustva.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Nisam silazio u podrum.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Posjetio sam par priredbi i proslava koje su bile organizovane u ratu, bile su jako skromne.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Dobivao sam pakete preko privatnih organizacija. Telefonirao sam preko radio-amatera.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Po meni, otvaranje tunela.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nemam takvog iskustva.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Ništa od toga.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Ne.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Izvlačio sam ranjene nakon jedne akcije u Nedžarićima.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Ne.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Ništa posebno. Imao sam cigarete i nešto paketa, koje sam dobio u vojsci. Žena nije imala nikakvih primanja.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Hrane nikad nije bilo dovoljno, prije rata sam imao 118 kg, a u ratu sam jednom imao oko 70 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Ne.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Da, bio je jako nizak, dugačak, blatnjav, zagušljiv, ličio je na neku kanalizacionu cijev, pošto je u njemu bilo puno vode koja je dosezala do preko članaka.