ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1965.
ZANIMANJE: Medicinska sestra
POL: Ženski
KVART: Marijin dvor

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Na barikadama sam bila zaustavljena jer sam krenula na posao. Nas nekoliko je počelo da se prepire sa onima na barikadi ali ništa nismo uspjeli jer su oružje okrenuli prema nama i htjeli da pucaju. Na što smo se mi vratili svojim kućama.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
-------------

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Ne bih o tome pričala.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Za mene heroj grada je svaki borac koji se pošteno borio za odbranu grada.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Ja sam radila cijeli rat, pa sam tako imala svu dokumentaciju, a pasoš sam tek nedavno izvadila.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Sve i svašta sam slušala, ali najviše sam cijenila predstavnike naše domovine.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Slobodno vrijeme ja i moj suprug smo koristili za svoje potrebe.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Radila sam u bolnici kao medicinska sestra. Bilo je dana kada sam non-stop radila zbog ranjenih građana.

Kako ste se kretali po gradu?
Kretanja po gradu nije bilo puno jer je moj suprug obavljao sve poslove. A ja sam na posao išla bolničkim autobusom.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Snalazila sam se kao i svi ostali građani.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Ne.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Bilo ih je dosta.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
------------

Opišite vaše sklonište/podrum?
Naš podrum je bio uredan. Jer, nekoliko nas stanara je uspjelo da sredi taj podrum jer smo tu provodili dosta vremena.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Tek ’96. sam uspjela da odem u kazalište. A priredbe su u haustoru uglavnom organizovale mlađe generacije.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Pakete i pisma sam dobivala preko italijanske organizacije “Itali”. Telefonirala sam iz pošte.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Ima ih dosta.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Ne.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Uglavnom sam se igrala sa djecom dječijih igara.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Mnogo puta sam bila blizu smrti, jer radeći u bolnici mnogo su nas granatirali.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Pomogla sam jednoj ženi koja je ostala bez svog doma i svog supruga, a bila je trudnica sa dvoje djece. Primila sam je kod sebe dok joj određene vlasti nisu našli stan.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Imala sam sijamsku mačku koja je poginula na početku rata.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Uglavnom je bila robna razmjena. Mijenjaš ono što imaš za ono što nemaš.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Hrane je bilo nedovoljno. A nisam ni smršala niti se udebljala. Ostala sam ista.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Davala sam intervju stranim novinarima kao medicinska sestra.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Sportska odjeća i obuća je služila za kretanje.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Nisam išla kroz tunel.