ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1966.
ZANIMANJE: Taksista
POL: Muški
KVART: Stari Grad

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, vraćao sam se autobusom iz Njemačke i negdje kod Hadžića bili smo zaustavljeni i rečeno nam je da ne možemo dalje, tu smo bili skoro dva dana i tek nakon toga mogli smo nastaviti put u Sarajevo preko Stupa.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Vidio sam kolone vojnih kamiona oko Hadžića kako idu u pravcu Sarajeva.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Nekoliko puta od strane nepoznatih počinioca obijena mi je garaža u kojoj sam držao neke dijelove za auto i benzin.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Borci.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Vojnu knjižicu sam dobio u jedinici, a ovo ostalo nisam imao.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Vjerovao sam samo vlastitim očima i ušima i nikom više.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Uglavnom radio oko kuće, voda i drva.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
-------------

Kako ste se kretali po gradu?
Pješke i autostopom, zbog odlaska na liniju ili kod prijatelja i rodbine.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Vodu sam crpio iz bunara, struju nisam imao, grijao sam se na drva iz bašće, cigarete sam dobivao u Armiji.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Nisam.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Imam čelične živce i sabur.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Bio sam u tramvaju na kojeg je pucao snajperista koji je pogodio neku osobu. Svi su vrištali, a vozač tramvaja je pobjegao i ostavio tramvaj sa putnicima.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Podrum mi je služio kao ostava, tako da dole niko nije išao.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Jesam, u Kamerni teatar.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Nikako, tek poslije godinu ili dvije rata – dobio sam paket iz inostranstva preko Adre, a ovo ostalo ništa.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Dobili struju nakon godinu i pol.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nemam iskustva.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
-------------

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Bio sam blizu smrti svaki put kada bih išao na ulicu, a ranjen nisam.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Izumio sam pećicu za hranu, to je konzerva u koju se stavi manja konzerva sa vodom. U velikoj se loži papir (trakice) i sav plamen je oko one manje konzerve sa vodom i ručkom. Vrlo praktično i brzo se skuha voda i kafa.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Ne.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Majka dobivala pomoć iz firme, ja iz jedinice i to je to.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
18 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Ne.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Ne.