ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1956.
ZANIMANJE: Vozač
POL: Muški
KVART: Buća potok

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Bio sam blokiran, na barikadama na Palama. Barikade su bile na ulazu u grad. Bile su od kontejnera i ježeva, ljudi su bili obučeni u vojne uniforme i imali su uglavnom automatske puške. Nisam ih rušio.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
U aprilu sam bio blokiran na Buća Potoku, ni te barikade nisam rušio.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Nisam vidio pripadnike JNA da pucaju.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Da, protjeran sam sa Pala u martu ’92. Pripadnici srpske policije su nas doveli do Hreše i mi smo sami ušli u grad.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Nisam vidio kriminal.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Svi borci.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Bio sam u vojsci.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Slušao sam sve, ali nisam nikome vjerovao, jer sam više puta bio razočaran.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
U slobodnom vremenu sam išao po drva.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Nisam imao radnu obavezu.

Kako ste se kretali po gradu?
Kretao sam se isključivo pješke, zbog vode, hrane i drva.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Vodu sam donosio sa svog bunara. Cigarete nisam nabavljao, jer ne pušim. Hranu sam dobivao u humanitarnoj pomoći i u paketima iz inostranstva. Svjetlo sam koristio sa akumulatora i kandilo. Grijao sam se plinom i drvima koja sam donosio sa Žuči.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Izlazio sam iz grada, pri odlasku na teren.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
-----------

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Niko od mojih nije izlazio konvojem.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Nisam vidio snajperiste kako pucaju.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Podrum je bio prilično prostran, bio je mračan, no ipak nešto topliji od ostalih. U podrumu sam rijetko boravio.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Ne.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Poruke sam dobivao i slao preko Crvenog krsta. Telefonirao sam iz pošte, a pakete sam primao preko Adre.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Za mene je to bio 8. juni, kada je bila bitka na Žuči.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nemam iskustva s njima.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
-------------

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Bio sam ranjen u ruku, no to nije bila ozbiljna rana, pa sam bio van svake opasnosti.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Nisam davao otkup za život.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Svi podvizi su bili obaveza prema domovini.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Nisam imao životinju.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Sestre iz inostranstva su redovno slale novac i pakete koji su mi mnogo pomogli u opstanku.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Smršao sam 5-8 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Nisam davao intervju.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Nisam imao posebnu odjeću za trčanje.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Kroz tunel sam prolazio bar jednom mjesečno. Uvijek sam čekao prolaz i po nekoliko sati. Bilo je zagušljivo zbog skučenog prostora, a i bilo je mnogo vode čak, ponekad, i do koljena.