ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1949.
ZANIMANJE: Ekonomista
POL: Muški
KVART: Novo Sarajevo

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Blokiran sam bio, tako da nisam mogao otići na posao, ali rušio ih nisam.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Bio sam blokiran, tada je bio miting i ja sam krenuo sa narodom da rušimo barikade kod hotela Holiday Inn.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Gledao sam sa prozora kako je JNA iz kasarne “Viktor Bubanj” pucala na okolne zgrade, gledao sam kako ispaljuju plutone iz topova, i na kraju, hvala Bogu, gledao sam njihovu selidbu iz kasarne.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne, nijedno od navedenog, sem što smo ostali bez prozora.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Jedan dan došao mi je čovjek na vrata i pitao me da li bih htio da mu prodam svoje auto parkirano ispred zgrade. Odgovor je bio ne. Ujutro mi je nestala šoferšajba. Poslije su opet dolazili ljudi i nudili mi novce da prodam svoje auto. Nisam htio. Tako su mi nestajale gume, retrovizor, a jednom je moja kćerka bila prisutna (noć je bila, nije se ništa vidilo) kada su se dvojica momaka vrzmala oko auta i jedan je rekao: “Večeras skidamo gume”. Na kraju sam bio prinuđen da auto prodam za 500 DM.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Svi koji su ostali u Sarajevu cijeli rat.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Radio sam u firmi cijeli rat, koja se bavila namjenskom proizvodnjom (zna se čega). ’95. g. podnio zahtjev za pasoš i tako ga i dobio regularno.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Najviše sam vjerovao nezavisnim medijima. Glasinama nisam puno vjerovao, mada moram priznati da sam par puta nasjeo.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Čitao i igrao jamba, slušao radio.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Radio sam u “Famosu”, a on se bavio namjenskom proizvodnjom za Armiju BiH.

Kako ste se kretali po gradu?
Kretao sam se zbog potreba posla, najviše pješke.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Po vodu su mi išle žena i kćerke, ponekad i ja na obližnju pumpu i to obično noću jer su četnici tad najmanje granatirali, struju nisam krao jer sam se bojao da mi ne naplate kaznu od 50 DM. Grijali smo se na drva, ali imali smo ružnu peć koja je gutala drva, a prostorija se slabo ugrije, cigarete sam dobijao na poslu.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Izlazio sam do Hrasnice, kroz tunel (željeznicom), vratio se isto tako.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Izum za opstanak je rad i samo rad.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Da, išla mi je sestra od žene, ali ne znam kojim konvojem.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Radio sam na takvom mjestu i blizu raskrsnice na Pofalićima, i svaki dan sam gledao kako snajperist sa Grbavice gađa ljude, i mene je skoro svaki dan gađao kad sam išao i vraćao se s posla. Znao sam sat vremena čekati da pretrčim 10 metara.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Nisam išao u sklonište i tako da ne znam kako izgleda.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Nisam.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Neko krene vani pa ga zamolim da ubaci pismo u sanduče. Telefonirao nisam nikako, uglavnom su zvali mene iz inostranstva.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Kada je pala prva granata ispred zgrade i usmrtila dvoje ljudi.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Bez iskustva.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Djeca su se sama zabavljala, jer su velika, ponekad smo igrali karti.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Svaki put kad smo išli na kopanje rovova snosili smo u prosjeku dva mrtva čovjeka. Stalno su nas granatirali, i jednom je pala granata 5 metara od mene i ubila čovjeka koji se nalazio do mene – to je bilo grozno, mogao sam biti, ne daj Bože, ranjen ili nešto još gore.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Kad sam na kopanju na leđima iznjeo dvojicu momaka koji su bili ranjeni.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Da, ribicu, a imali smo zalihe za nju prije rata, a ona nije puno jela. Mislim da je umrla od starosti.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Dobivao cigare i hranu, dobivao humanitarnu pomoć, pomagala mi rodbina iz inostranstva i imao nešto ušteđevine.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
18 kilograma.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Ne.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Da, prolazio sam pognut, bio mokar k’o čep, osjećaj je zaista grozan.