ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1960.
ZANIMANJE: Frizerka
POL: Ženski
KVART: Koševsko brdo

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, idući na posao s Dobrinje na Mojmilu su bile barikade od auta i jednog velikog kamiona. Ti na barikadama su bili obučeni u maskirne uniforme. Imali su u rukama automatske puške. Nisam ih rušila.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne, i nisam ih rušila.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Nemam ličnog iskustva.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Da, trenutno se nalazim u tuđem stanu, jer je moj stan zapaljen. Samo su ostali crni zidovi.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Gledala sam kako nose iz neposredne blizine sve iz jednog magacina. Jedna žena je uzela taster, a druga ekran od kompjutera, pa su se posvađale koja će kompletirati. Nisu se mogle dogovoriti.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Za mene je heroj Dragan Vikić.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Radila sam i prije rata, a u ratu sam povremeno išla na posao.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Slušala sam Radio BiH a ponekad i TV. Slušala sam i “Srnu”. Pa upoređivala i sama donosila zaključak. Mislim da je TVBiH bila objektivna.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
U slobodnom vremenu sam čitala.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Povremeno sam išla na posao, a pretežno sam šišala u svom kvartu, nekog đabe, a neko bi mi dao po kutiju cigareta.

Kako ste se kretali po gradu?
Išla sam isključivo pješice po vodu, hranu, a i drva i po potrebi na posao.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Zarađivala sam ponešto šišajući, frizirajući ljude. Dobijala sam humanitarnu pomoć, cigaretama sam kupovala. Grijala sam se na drva, a kasnije na plin. Po vodu sam išla u kasarnu, u tunel i na Pivaru. Išla sam po 5 km pješice pod granatama. 1993. g. je bila najgora. Druge su bile nijansu lakše.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Da, kroz tunel, išla sam da nabavim hrane, jer je Hrasnica bila k’o druga država, bilo je svega za kupiti. Nisam imala nikakvih dokumenata.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Da, sa 2 litra vode okupati se.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Na svim raskrsnicama i gdje god pomoliš glavu naiđeš na snajperistu. U našem haustoru su bile organizovane dežure. Vrata su bila zaključana, a svi koji su ulazili u ulaz su bili kontrolisani.

Opišite vaše sklonište/podrum?
U mom podrumu smo boravili skoro 2 godine, jer sam se u njemu osjećala sigurnija. U kući sam kuhala a u podrumu jela, spavala, gledala TV, a imali smo šporet zajednički u podrumu. Djeca bi se igrala, spavala, pjevala, a mi bi pričali o događajima u Sarajevu, a ponekad smo igrali remija, samo da nam brže prođe noć. A podrum je bio neuslovan.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Ne.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Pisma sam slala preko Adre, a i Crvenog krsta, pakete sam dobijala preko Adre, a od Hrasnice (jedan privatnik dovozio iz Njemačke).

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Najvažniji događaj je rođenje komšinicinog sina. Imala je 2 kćerke i u ratu dobila toliko željenog sina. Skupljali smo sve za bebu, ko je šta imao. Organizovali njen doček, i u podrumu mu napravili krevetac.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nisam imala nikakvog kontakta.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Djeci smo pomagali u organizovanju raznih igara.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Ne, ali sam bila blizu smrti kad sam išla s Dobrinje preko barikada, kad su zapucali na nas. Predamnom je žena pala, da nije bilo nje, taj metak bi bio namijenjen meni.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne, nisam nikom ništa davala za otkup.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Moj duh za humor nisu mogli ubiti.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Ne.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Dobijala sam novac i pakete iz inostranstva, a i sama sam mijenjala cigarete za hranu.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Dnevno sam imala malo hrane, smršala sam 10 kg, relativno dobro sam bila.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Ne.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Išla sam kroz tunel. Po hranu, na leđima sam nosila ranac pun hrane. Voda mi je kapala po glavi. Noge su mi bile mokre, a ja prljava k’o svinja od blata, gušilo me je, a hvatao me je strah da se ne obruši tunel. Išla sam pognuta, tako kad sam izašla nisam se mogla dugo ispraviti.