ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1970.
ZANIMANJE: Učiteljica
POL: Ženski
KVART: Mojmilo

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, ali ih nisam rušila, to su činili Jukini momci.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Nemam riječi za JNA, iznevjerila je narod, a toliko smo im vjerovali, bili sigurni da će nas oni zaštititi.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Da, stan mi je granatiran pa sam preselila u drugi haustor, u istom naselju.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Mislim da je to posljednji naš bezobrazluk, u stvari pojedinaca, oni koji su bili to i prije rata to su nastavili i u ratu, grozim se na njih.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Jusuf Juka Prazina.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Radnu obavezu dobila sam u našem punktu za obrazovanje djece od 1. do 4. razreda.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Većinom sam slušala Radio BiH, glasine su bile samo puste laži da bi malo ko povjerovao u to.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Pripremala nešto što bi moglo da razveseli djecu i odvrati pažnju od granata, bilo to igra ili priče.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Nastavu sam održavala u zavučenoj prostoriji u B-fazi – samo folije, a za grijanje koristili smo humanitarne peći da ublažimo zimu. Neuslovno, ali divili smo se toj djeci kako podnose sve to kao odrasli.

Kako ste se kretali po gradu?
Bilo je tu i stopiranja i pješačenja, a i nekad tramvaj, kada je radio. Bio je i ratni voz kojeg je izmislio neki Sarajlija.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Snalazila sam se odsvakle. Nekad i neki paket, a i humanitarna pomoć, od koje se i nije baš moglo dugo opskrbiti. Vodu sam donosila sa izvora Mojmilo i Vodovoda, struja je bila samo kako smo je zvali “divlja” iz Štaba, a nekad i akumulator. Ložila sam sve što je moglo da gori.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Ne.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Ne.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Da, prvim konvojem otišla mi je rodica koja se danas nalazi u Njemačkoj.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Najteže je bilo preći ulicu koja razdvaja Mojmilo i B-fazu koju je snajper iz Nedžarića i Lukavice držao na nišanu. Poslije je prokopan tranšej i tuda smo pretrčavali. Mama mi je ranjena na tom mjestu.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Mračan i hladan, neuslovan, ali bili smo prinuđeni da boravimo u njemu, a jednom smo bili 4 dana.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Da, bile su to neke sjednice i zabave prosvjetnih radnika, a nekad i kućne zabave.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Poruke sam dobijala a i slala putem Crvenog križa, a pakete sam rijetko dobivala preko Merhameta.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Najvažniji događaj je bio kada su Jukini borci oslobodili brdo Mojmilo na kojem su bili tenkovi četnika i JNA.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Samo kada smo dobivali udžbenike i sveske, tada smo komunicirali s njima.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Djeca su moja briga od prvog dana kada sam se primila poziva učiteljice. Zabavljala sam ih na razne načine, kako bi se opustili i ne mislili na rat.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Ne, nisam ranjena, ali bilo je situacija koje su bile kritične za moj život.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Nemam nekog posebnog podviga.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Ne.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Da, ja sam uglavnom bila ta koja je snabdijevala kuću. Mama je teško ranjena i nepokretna, a brat se školovao, tako da je sve zavisilo o meni. Uspjeli smo preživjeti.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
3-4 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Da, prilikom posjete našem punktu na čas su došle strane ekipe i snimili reportažu o nama.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Ništa određeno, samo štikle nisu dolazile u obzir.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Ne.