ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1958.
ZANIMANJE: Ekonomista
POL: Ženski
KVART: Pofalići

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da. Nisam ih rušila.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da. Bila sam blokirana, moj muž je sa komšijama pravio barikade na raskrsnici od automobila i kontejnera, gdje su pregledavali ljude i vozila.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
-----------

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Ukrali su mi šoferšajbu i tranzistor sa auta na početku rata.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Građani i borci.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
------------

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Slušala sam Radio 99, RTV BiH, vjerovala sam svim glasinama. Od onih da je oslobođeno Jevrejsko groblje, pa do onih da je Igman pao. Glasine (one dobre) su bile moral za preživljavanje.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Kuhala, nosila vodu, čitala, zabavljala dijete.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
------------

Kako ste se kretali po gradu?
Išla sam po vodu i u posjetu rodbini, pješke.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Po vodu išla na sve moguće pumpe, struju smo imali povremeno, grijali se na drva, cigarete dobivao muž u vojsci.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Ne.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Da, burek – pitu od “Ikara”.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Da, moja sestra i njena djeca su otišla konvojem Crvenog krsta. Nije dozvolila da je pratimo, jer je rekla da će biti vrlo bolno. Otišla je, povremeno se javlja iz daleke zemlje i ja se često pitam da li ću je ikad vidjeti više.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
-----------

Opišite vaše sklonište/podrum?
Podrum je bila, u stvari, garaža našeg komšije, malo uvučena u zemlju. Oko nje smo postavili havarisana auta i vreće sa pijeskom.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Ne.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Poruke sam dobivala preko Crvenog krsta, slala ih isto tako. Telefonirala sam kod rodbine, čiji su telefoni još uvijek radili.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Pofalićka bitka.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
------------

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Djecu sam zabavljala, igrajući s njima dječijih igara, tombole, jamba.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Ne, ali moja petnaestogodišnja kćerka je ranjena u pluća, kad je krenula po vodu, 20 m od kuće. Granata je pala i teško je ranila, ali hvala Bogu ostala je živa.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
-----------

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Da, macu, jela je humanitarnu pomoć, mlijeko u prahu.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Muž cigarete u vojsci, koje su mijenjane za svu ostalu robu, humanitarna pomoć, ušteđevina, novac i paketi iz inostranstva, prodali smo naše auto za 20 kg brašna, 5 kg mlijeka i još nekih ostalih sitnica.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
15 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Ne.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Ne.