ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1951.
ZANIMANJE: Advokat
POL: Muški
KVART: Alipašino polje

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, bio sam blokiran. U Ulici Ivana Krndelja, na raskršću puta u pravcu Rogatice, tj. preko Vraca. Ispred našeg auta izašlo je 6 ljudi sa čarapama na glavama i puškama u rukama, sa obilježjima četnika i nisu nam dali da prođemo preko Grbavice.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, bio sam blokiran. Sa kolegom sam išao u Dobrinju i zaustavljeni smo na raskrsnici između Olimpijskog sela i Dobrinje. Barikada je bila od prevrnutih automobila. Dvojica koja su zaustavila naš automobil su bila maskirana a ostali ne. Pustili su nas da prođemo.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
U aprilu ’92. prolazio sam pored kasarne u Nedžarićima i vidio sam u uniformama JNA starije ljude, očigledno rezerviste. Imali su naglasak crnogorski i srbijanski ali nisu nas dirali ni pucali.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne, granatirana je zgrada u kojoj živim, ali ne i stan.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Da, vidio sam kako građani nose sve iz prodavnica u mom naselju,

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Svi ljudi u Sarajevu, a na samom početku rata Juka Prazina je za moje naselje i ovaj grad dao najveći doprinos.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
----------

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Slušao sam Radio BiH, a naročito radio-amatere iz drugih naših okupiranih gradova i jedino njima vjerovao. A glasinama samo onim koje sam provjerio.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Slobodnog vremena nisam imao.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
-----------

Kako ste se kretali po gradu?
Radi posla išao sam svaki dan u grad i to sve pješke, a kada su radila prevozna sredstva “Grasa”, koristio sam ih.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Voda: vodu sam donosio sa izvora, čekao po čitav dan i donosio na sebi po 70 l odjednom. Struja: gorili uljanice i svijeće. Grijanje: kada nije bilo plina ložili smo sve što nismo koristili od obuće, odjeće… ložili smo… a drva donosili s Mojmila. Nisam pušio.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Da, više puta sam išao u Hrasnicu radi nabavke hrane kroz tunel. Istim putem se vraćao.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Od lima sam napravio ručno peć. Dole je ložište, iznad ložišta je rerna u kojoj smo kuhali i pekli pite i hljeb. A čitavu ’92. smo ispred smetljarnika kuhali. Za mene je najvrijednija stvar koju sam unio u kuću ta peć koju sam sam napravio.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Moj sin je u aprilu ’92. izašao zadnjim autobusom iz Sarajeva i otišao u Njemačku.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Na raskrsnici Đure Đakovića je strahovito pucao snajperista, pošli smo da pretrčimo kolega i ja i još trojica. Dvojicu od ove trojice ranio je a trećeg ubio. To sam mogao biti i ja.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Silazio sam u podrum koji se nalazi u suterenu moje zgrade.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Ne.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Poruke sam slao preko Crvenog krsta. Pakete sam primao preko Adre iz Njemačke.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Kada je pala modifikovana bomba u moje naselje mislio sam da više nema izlaza za nas.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Jedne prilike sam vidio kako Unproforci ispred RTV doma bacaju djeci bombone i čokolade.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
-----------

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
’93. kada je pala granata ispred škole u mom naselju detonacija me bacila 5-6 m, malo sam se ugruhao, ali nisam bio ranjen.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Kada je u Pofalićima pala granata ispod nadvožnjaka bilo je ranjeno i ubijeno 10-tak ljudi. Pritrčao sam, pomogao ranjenim i odvukao ih do bolnice.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Da, imao sam papagaje u ratu, kupovao sam im hranu za ptice tj. mijenjao sam po šteku cigareta za kutiju hrane samo da ne gladuju, da ne krepaju i ostali su živi.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Cigarete sam mijenjao za hranu, dobijao sam pakete od sina iz Njemačke.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Imao sam sve obroke, ali jako nekvalitetne hrane; izgubio sam 13 kg a bio sam zdrav.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Ne.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Da, više puta sam prošao kroz tunel radi nabavke hrane. Sa ove strane čekao sam na prolaz 5 sati. Sa stropa je curila voda dole… voda do članaka. Kada sam se vraćao nosio sam po 70 kg na leđima.