ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1955.
ZANIMANJE: Krojačica
POL: Ženski
KVART: Alipašino polje

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Bile su barikade od autobusa i ježeva. Pošto su bile naše, nisam ih rušila.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, i tada sam vidjela barikade, na njima su bili naši ljudi, tj. teritorijalna odbrana.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
U aprilu sam vidjela kasarnu Maršal Tito. Bila je puna JNA, kroz prozore su pucali na civile, ja sam protrčala pored nje, bez povreda.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Nisam protjerana, ostala sam u svome stanu, koji je malo oštećen.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Kriminal je postepeno počeo rasti, sa pljačkanjem prodavnica svih redom. Gledala sam to sa prozora.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Čovjek među herojima je Juka. Da njega nije bilo ovaj grad bi sigurno pao u neprijateljeve ruke.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Što se tiče papira, imala sam akreditaciju, jer sam bila pripadnik Armije RBiH.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Slušala sam sve medije, čitala sam sve novine do kojih se moglo stići. Nikome nisi smio vjerovati.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
U slobodno vrijeme sam igrala karata.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Nisam imala radnu obavezu, bila sam u Armiji BiH.

Kako ste se kretali po gradu?
U grad sam odlazila samo po potrebi, ličnoj ili od potrebe za jedinicu, obično pješke a ponekad biciklom, auto nisam imala.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Vodu sam donosila sa svakog mogućeg izvora iz daljine i do 5 km, lično, na leđima. Uvijek je vode bilo nedovoljno. Hrane takođe malo, samo iz humanitarne pomoći ( ’92, ’93 ) tek nešto malo paketa ’94. i ’95.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Izlazila sam iz grada samo kroz tunel. Imala sam dozvolu od jedinice. Jedan takav odlazak i povratak je trajao 18 sati. Sam prolazak i izlaz iz tunela su grozni, jer je uvijek bilo blato, prolaz kroz tranšeje – blato, klizavo, padneš pa opet ponovo ustaneš a snajper puca sa svake strane. Povratak isti takav, s tim što imaš još teret na leđima.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Ništa nisam izumila.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Snajperisti su bili po svim zgradama. Na nas su pucali sa brda Mojmilo.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Podrum, mračan, tijesan, vlažan, hladan. Odlazila sam samo kad je bilo granatiranje a to je često, najduže sam bila 27 sati.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Nekoliko rođendana u haustoru-skromnih. Jedno lijepo vjenčanje u jedinici.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Poštu sam slala preko Crvenog krsta, stranih organizacija, takođe i primala. Sarađivala sam sa radio-amaterima.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Za mene jako važan događaj je bio kada su bili pomiješani strah i radost.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Sa Unproforom nisam imala kontakte.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Ne.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Nisam bila ranjena niti blizu smrti.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Nisam bila u situaciji da plaćam otkup za svoj život niti moje porodice.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Ja sam lično pomagala saborcima. Izvlačila sam ranjenike kad je bio masakr u jedinici prilikom zakletve.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Životinje nisam imala.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Ponekad smo dobili malo deviza od rodbine, cigarete nisam pušila (dobivala sam u armiji) pa sam trošila za hranu. Sin je takođe bio u vojsci. Dobivao ih je pa smo ih mijenjali za hranu.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Hrane smo imali jako malo, samo od humanitarne pomoći, sa malim ličnim dodatkom (npr.1 jaje je 3 kutije cigara) itd…Prebolovala sam upalu pluća, a ipak sam bila dobrovoljni davalac krvi.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Posebnu obuću nisam imala, nosila sam samo tene, u miru sam bila sportski tip.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Tunel – nikakav, jako uzak, uvijek pun vode do 30 cm dubine, mračan, nizak čak i za mene (1,63 sam visoka). Toliko je uzak da se dva lica ne mogu mimoići na svakom dijelu tunela. Mimoilazili smo se samo na proširenjima.