ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1947.
ZANIMANJE: Farmaceut
POL: Ženski
KVART: Ciglane

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, blokirana sam ali ih nisam rušila.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, tada sam išla na mirne demonstracije.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Što se tiče uloge JNA u blokadi Sarajeva, znam da su mnoge moje komšije, koji su bili oficiri JNA, otišli u Lukavicu.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Nemam komentara.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Heroj odbrane je Jovo Divjak i ostali pošteni prvoborci.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Nisam radila sve do početka 1996. g.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Sve vrste medija (radio, TV, novine) su bile konfuzne i poluistinite, tako da sam izvlačila neku sredinu.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
U slobodno vrijeme sam vodila dnevnik.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Nisam imala radnu obavezu, a pozvana sam na posao zbog stručnosti. Radim na kontroli lijekova u “Bosnalijeku”.

Kako ste se kretali po gradu?
Kretala sam se pješice, najčešće u potrazi za neophodnim namirnicama.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Vodu sam ponekad točila na cisterni, a najčešće na Pivari i Ferhadiji. Drva smo kupovali, struje nismo imali pa smo trošili svijeće, pošto je humanitarna bila nikakva, hranu smo kupovali, kao i cigarete.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Iz grada nisam izlazila.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Nemam vlastitog izuma.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Jednom me snajperista gađao na mostu kod Skenderije, tako da sam stajala iza stuba kod Doma sindikata punih pola sata. Nisam se mogla pomaći od silnog straha.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Klasičnog podruma nemamo tako da sam se krila u stubištu, a ponekad sam i sjedeći prespavala.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Priredbe nisam posjećivala, a rođendane ili rođenja su simbolično proslavljani.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Pošto mi i suprug i kći rade u Unproforu, tako sam preko njih slala poruke odnosno primala pakete.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Za mene je najvažnije bilo kada je potpisan mir.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Moje iskustvo s Unproforom je dobro. Praktički, živjela sam od njih, pošto mi i suprug i kći rade kod njih.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
------------

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Ranjavana nisam, a mislim da sam bila blizu smrti kada je snajperski metak pao tik pored mene.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Nemam ličnog podviga.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Imam mačku koja je jela sve što i mi.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Kao sto rekoh, muž i kći su mi radili pa smo mogli živjeti skromno. Ja sam ekonomisala s novcem, ali sam vršila i poneku robnu razmjenu. Konzerve i lanč pakete koje nismo voljeli mijenjala sam za nešto drugo što nam je bilo potrebno.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Hrane smo imali dovoljno (dijelila sam komšijama) ali sam ipak smršala 5-6 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Po gradu sam se kretala samo u hlačama i cipelama s ravnom petom.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Kroz tunel nisam prolazila.