ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1970.
ZANIMANJE: Konobar
POL: Muški
KVART: Švrakino

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Bio sam blokiran u mom kvartu, ali nisam rušio barikade.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
------------

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Dok je bila samo JNA bilo je dobro, ali kada su došli rezervisti oni su zapucali.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Pošto stanujem na zadnjem spratu granata mi je oštetila plafon te sam se preselio kod roditelja na Alipašino polje.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Najviše su pljačkali građani.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Samir Kahvedžić – Kruško.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Imao sam papire od JNA da sam nesposoban za vojsku.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Kada sam bio u mogućnosti slušao sam RTVBiH, njima sam vjerovao, a glasinama sam vjerovao upola.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Igrao šaha, karti, čekao hljeb, spavao.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Nisam imao radnu obavezu.

Kako ste se kretali po gradu?
Po gradu sam išao pješke, kod djevojke, na liniju, po vodu i drva…

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Vodu sam čekao na lokalnim izvorima ili Vodovodu, hranu dobivao iz humanitrane, cigare od vojske, struju nisam imao, drva sa okolnih brda.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Sa jedinicom.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Nemam izuma.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Niko moj.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
U početku rata smo dežurali po dvojica u haustorima, snajperisti su bili na okolnim brdima, a i par ih je bilo na zgradama.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Nisam išao u podrum.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Nisam imao vremena za to.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Pisma preko Crvenog krsta, pakete preko Caritasa, telefon preko Pošte.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Doček Nove godine je bio najvažniji događaj.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nisam imao susreta sa njima.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Nisam studirao, nemam djece.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Ranjen nisam bio, ali jedne prilike dok smo na Žuči moji prijatelji i ja postavljali mine jedan od njih je zakačio svoju minu i čulo se “klik”, tada smo se svi pobacali na zemlju, a taj drug je zadržao skoro sve gelere u sebi i poginuo, a drugi je ostao bez noge.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Nisam davao otkup.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Kolega mi je bio ranjen u minskom polju, ja sam došao po njega i puzeći ga izvukao i odnio do saniteta.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Nisam imao ljubimca.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Otac mi je bio na radnoj obavezi i donosio pakete, sestra mi je iz Engleske slala novac i pakete.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
U hrani smo oskudijevali više-manje, nisam oboljevao, smršao sam 10 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Jednom, CNN-u.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Nisam imao.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
26 puta sam prošao kroz tunel, u kojem je bila gužva, puno vode, moralo se sageti, nije bilo dovoljno zraka.