ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1975.
ZANIMANJE: Mesar
POL: Muški
KVART: Koševsko brdo

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, nisam ih rušio.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, nisam ih rušio, ali sam bio na kontra-barikadama.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Okupatorska vojska, nemam lično iskustvo.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Nemam iskustvo.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Ljudi na prvim linijama.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Nisam radio, a od ovih dokumenata nemam ništa.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Nisam puno vjerovao medijima, a pogotovo glasinama.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Imao sam ga napretek, uglavnom igrao karata, čitao romane, knjige.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Nisam radio, ali sam često mijenjao mamu koja je prodavala novine.

Kako ste se kretali po gradu?
Kretao sam se bez ikakvog prevoznog sredstva.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Po vodu sam išao na Pivaru, ili izvorište kod Pionirske doline, ponekad i na Hum, a nekada i u privatnim kućama.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Ne.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Ne.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
U 2-3 navrata je snajper pucao na mene, ali na svu sreću bez posljedica.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Moj podrum je hladan i mračan, u njemu smo svi mi napravili sebi mali drugi dom gdje smo se uveče sastajali, pjevali, družili se.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Ne.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Nisam nikome slao poruke, a nisam ih ni primao.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Kada je granata pala u blizinu našeg podruma i tom prilikom usmrtila dvoje mojih prijatelja, a dosta njih je bilo ranjeno.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Često je Unprofor dolazio na Koševsko brdo u kuhinju Crvenog krsta i tada bi nama mladima i djeci davali voće ili nešto slatkiša.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Nisam studirao, školu sam nastavio po završetku rata.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Nisam ranjavan, ali blizu smrti sam bio u dva navrata, jednom kada je granata pala ispred tog skloništa, a drugi put kada je granata pala par metara iza mene, dok sam nosio novine i tom prilikom usmrtila dvoje ljudi, a 4 povrijedila.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Nemam nekih podviga.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Imao sam papagaja koji je uginuo.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Mama je prodavala novine i imala neki procenat od tog posla, primao sam humanitranu, cigare iz jedinice u kojoj sam bio kurir.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
5 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Ne.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Ne.