ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1976.
ZANIMANJE: Zlatar
POL: Muški
KVART: Švrakino

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Bio sam blokiran, ljudi su postavljali ježeve, plinske boce.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Isto kao i prethodne.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Prolazili su kroz moj kvart pucajući iz transportera.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Stan mi je oštećen pošto mi je granata pala pod prozor, ali nisam mijenjao stan.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Ljudi nisu imali šta da kupuju pa su bili prisiljeni da prave kriminal.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Dragan Vikić.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Pasoš sam dobio poslije rata redovnim putem.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Nisam nikoga slušao niti ikome vjerovao.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
U slobodno vrijeme igrao karti.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Nisam bio na radnoj obavezi.

Kako ste se kretali po gradu?
Po gradu sam se kretao pješke, zbog potrebe za kretanjem, jer kartanje nekada dosadi.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Ne znam ni sam kako sam opstao, vodu sam donosio sa Vodovoda i od komšija koji su imali bunar, struje sam imao vrlo rijetko, za grijanje koristili sve što je moglo goriti, cigarete dobijao u vojsci.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
U ratu nisam izlazio iz grada.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Nisam imao nikakav izum.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Niko nije izašao konvojem.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Jednom prilikom kada sam išao u grad, snajperista je počeo pucati po nama, svi smo legli na zemlju i tako ostali 15-20 minuta.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Pošto stanujem u suterenu, a zgrada nema podruma, nisam ni izlazio iz stana.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Posjećivao sam koncerte lokalnih grupa koji su davali sve od sebe kako bi nas omladinu održali normalnim i sakupili na jednom mjestu.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Poruke sam slao putem Crvenog krsta, tako ih i primao, nisam imao telefon.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Početak humanitarne pomoći, to nam je bila jedina nada za opstanak.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Jednom su me slikali sa djevojkom, možda su bili nastrani, a drugog iskustva nemam.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
U školu koja je bila granatirana išao sam pješke.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Pošto sam drva donosio sa obližnjeg brda jednom je pala granata nekoliko metara od mene i mojih drugova, te smo legli na zemlju i zasuli su nas geleri.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Niko od mojih nije davao otkup za život.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Otići po vodu i ne znati hoćeš li se živ vratiti kada padaju granate.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Da, imao sam jednog psa, koji je jeo što i ja.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Ekonomski lanac ne bih mogao opisati, imali smo humanitarnu i ništa više.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Hrana je bila jednolična, a izgubio sam 5 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Nikada nisam davao intervju, a imao sam im mnogo toga reći.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Pod snajperima sam trčao u onome što je bilo adekvatno, tene, cipele, tj. ono u čemu sam bio.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Tunel je bio dugačak, nizak, kada izađeš iz njega osjećaš se lakšim. Bio je pun vode, ustajalog vazduha, sve u svemu grozna atmosfera.