ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1969.
ZANIMANJE: Student
POL: Ženski
KVART: Koševsko brdo

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, nisam ih rušila.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
----------

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Nemam ličnog iskustva.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Gledala sam kako komšije (dva brata) istovaraju piće i hranu u svoju kafanu. Sve su to uzeli iz Holidej Ina.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Heroji su žene koje su išle u borbu.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Nisam imala radne obaveze jer sam se priključila u TO.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Slušala sam naše vijesti i vjerovala im, od glasina mi je bilo muka jer su proizilazile od podrumaša.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
U slobodno vrijeme sam bila sa momkom.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Bila sam u personalnoj službi Armije BiH.

Kako ste se kretali po gradu?
Kretala sam se pješke radi odlaska na službu.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Vodu sam donosila s Pivare i ponekad s cisterne, hranu smo kupovali i sadili povrće iza kuće, kandilo smo upotrebljavali umjesto svjetla, cigarete sam dobivala u jedinici, a drva je otac donosio s linije ili smo ih kupovali, kasnije smo uveli plin.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Iz grada nisam izlazila.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Nemam ličnog izuma.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Nemam lično iskustvo sa snajperistima.

Opišite vaše sklonište/podrum?
U podrum nisam silazila, a i nemam ga.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Predstave nisam posjećivala, a bila sam na par ratnih svadbi svojih prijatelja. Svadbe su bile vrlo skromne, ali smo se svi od srca veselili jer ko je znao šta će sutra biti sa svakim od nas.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Pakete sam primala preko Adre, novac preko BH Banke, Privredne banke, a poruke smo slali putem Radija BiH i Crvenog krsta.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Najvažniji događaj je kraj rata, a inače u ratu smo se najviše radovali struji i vodi.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nemam ličnog iskustva sa Unproforom.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Fakultet sam upisala 1996.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Nisam ranjavana, niti sam bila blizu smrti.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Nemam ličnog podviga.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Nisam imala životinje.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Otac i ja smo primali nešto simbolično od Armije, brat nam je slao novac i pakete iz Njemačke. Majka nije radila, ali je zato vodila ekonomiju i brinula o bašti. Robnu razmjenu sam vršila u smislu hrana za hranu.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Hrane smo imali dovoljno za preživljavanje, 2-3 obroka, smršala sam 5-6 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Nosila sam pantalone i cipele sa ravnom petom, inače obožavam haljine i štikle.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Kroz tunel nisam prošla.