ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1953.
ZANIMANJE: Advokat
POL: Muški
KVART: Skenderija

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, nisam ih rušio.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, nisam ih rušio.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Nemam ličnog iskustva.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Viđao sam mnogo štošta i uglavnom pljačkaši su se krili iza akreditacija TO.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Heroji odbrane grada smo ja i moji drugovi. (Misli na advokate i sudije.)

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Pravu radnu obavezu nisam imao. Bio sam mobilisan od Ministarstva odbrane za sudiju Vojnog suda.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Medijima nisam ništa vjerovao.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Kada sam bio slobodan bio sam sa porodicom.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Radio sam dvije godine u Vojnom sudu. Po naredbi sam došao na mjesto vojnog sudije. Sudili smo neprijateljskim vojnicima, a i našim dezerterima i kriminalcima u uniformi.

Kako ste se kretali po gradu?
Po gradu sam se kretao pješke ili autom, radi odlaska na dužnost. Kasnije sam išao tramvajem i autobusom.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Vodu smo donosili sa poznatih točilišta, hrana humanitarna i morali smo dokupljivati, struja – priključivao se na prioritet, drva sam kupovao, kao i cigarete.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Nikada nisam izašao iz grada.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Nemam nikakvog izuma.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Nemam ličnog iskustva sa snajperistima.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Nisam silazio u podrum.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Išao sam na predstave u Kamernom teatru 55.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Nikome nisam slao niti sam primao poruke, odnosno pakete.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Najvažniji događaj u kvartu za mene lično je profesionalno rješenje problema sa Desetom brdskom brigadom i njenim komandnim kadrom.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nisam imao kontakta sa Unproforom i Unhacerom.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Sin mi je išao u školu koja se nalazila u podrumu preko puta Robne kuće.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Ranjen nisam bio ali mislim da sam bio blizu smrti kada je granata udarila u advokatsku sobu. U tom momentu, zasut prašinom i kamenčićima, počeo sam da kupim vrele gelere. Nisam bio svjestan šta radim.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Nemam ličnog podviga.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Nemam životinje.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Živjeli smo od porodične usteđevine. Ostala primanja su bila vrlo simbolična. Nisam vršio robnu razmjenu.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Hrane smo imali skromno, 2 obroka, a smršao sam 19-20 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Nosio sam se kao i obično, pantalone, cipele i jakna.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Kroz tunel nisam prošao.