ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1962.
ZANIMANJE: Sekretarica
POL: Ženski
KVART: Bare

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, nisam ih rušila.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, nisam ih rušila.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Gledala sam kada je JNA bombardovala naše teritorijalce na Sjeničkoj kosi i kada su bombardovali relej Hum.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne, ali sam granatirana.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Gledala sam kako naši građani u mojoj zgradi, rano izjutra, obijaju samoposlugu i nose iz nje sve što su mogli ponijeti, bilo je i prvih komšija.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Borci Armije BiH.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Bila sam na čekanju, a radila sam u Unistursu i sve su nam što uništili što pokrali.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Bh. Radio – televizija i njih sam najviše i slušala i gledala.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Igrala sam ponekad karata (remija).

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Nisam radila, bila sam na čekanju.

Kako ste se kretali po gradu?
Kretala sam se radi vode i hrane, i to pod snajperima i granatama. Nije bilo skrivenih prolaza. Tramvajima se nisam vozila.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Po vodu sam išla kod Pionirske doline, bilo je opasno, jer je snajper pucao stalno. Donosila sam je u kanisterima, dva puta po dva litra. Hranu sam dobijala iz humanitarne i ni od kog više, nekad sam je i kupovala. Nisam pušila. Grijala sam se na drva i plin. Svjetlo sam imala pomoću kandila i svijeća. Najteža godina mi je 1993.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Ne, nisam izlazila.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Ne, nisam ništa.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Da. Od brata sin je izgubio stopalo u akciji na Poljinama. Izašao je na liječenje, Plavim putem preko Vogošće sa Unproforom. Otišao je na liječenje u Englesku.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Snajperisti su pucali na mene i građane kada smo točili vodu na Pionirskoj dolini.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Išla sam u podrum, ali je bio jako neuslovan. Silazila bih baš kada bih morala, jer je bio pun vode. Ostajala sam, odnosno stajala čitavo vrijeme, po tri ili četiri sata.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Ne, nisam posjećivala.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Poruke sam slala i primala preko Crvenog krsta i Adre.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Odlazak četnika sa sarajevskih brda.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Ne, nisam ništa imala sa Unproforom.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Ne, niko.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Nisam bila ranjena, ali sam bila u opasnosti. Najviše sam bila u opasnosti kada bih išla po vodu na Pionirsku dolinu. Tu je ranjeno dosta ljudi. Gledala sam svojim očima.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne, nisam nikome ništa davala za otkup života.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Što sam nadljudskim naporima uspjela preživjeti ovu agresiju.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Ne, nisam imala.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Pošto sam samica, dijelila sam hranu, kafu sa komšijama.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Izgubila sam oko 15-ak kg, bila sam zdrava.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne, nisam.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Da, nosila sam bermude-pantalone i tene. Da bih mogla brže da idem, odnosno trčim.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Ne, nisam prolazila kroz tunel.