ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1958.
ZANIMANJE: Mašinski tehničar
POL: Muški
KVART: Vojničko polje

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Jesam, bio sam na Pofalićima. Barikade su bile napravljene od kontejnera. Zaustavili su me i legitimisali.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Išao sam ih gledati u Nedžarićima. To su postavili Srbi koji su bili u prvim kućama oko Doma zdravlja, ali ih nisam rušio.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Vidio sam ih na brdu Mojmilo, ali nisam imao nikakvog kontakta.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Protjeran sam iz Azića. Sada imam stan na Vojničkom polju.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Vjerovao sam svima površno. Neki su govorili da je ovaj ili onaj nešto ukrao, a ja mislim da ih je većina to radila. Nisam učestvovao u tome.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Borci.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Bio sam u Armiji RBiH.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Nisam nikome vjerovao.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Igrao sam najviše karti i šaha.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Nisam bio zaposlen.

Kako ste se kretali po gradu?
Išao sam na liniju na Grbavicu, išao sam pješke i tramvajem kada je radio.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Vodu kao i svi ostali, struje je rijetko bilo, ali imali smo agregat na plin, drva smo kupovali, cigarete sam dobijao u sljedovanju.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Izlazio sam na teren kroz tunel i vraćao se isto.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Ne.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Gađali su me na liniji, ali nisam ih vidio, jer su samo pucali po nama.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Nisam nikada bio u podrumu.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Ne.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Pakete putem Adre, telefonske pozive putem PTT i poruke putem Crvenog krsta.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Ništa posebno.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nisam imao.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Ništa od toga nisam radio, djeca su se sama zabavljala.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Bio sam ranjen u nogu gelerima od granate, a blizu smrti sam bio na liniji.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Spasio sam druga od smrti. Bacio sam se na njega, jer ja sam čuo zvuk granate, a on nije.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Imam dobermana (psa), a hranio sam ga makaronima, konzervama, grahom…

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Dobio sam oko 2.000 DEM u ratu i oko 7 paketa od rodbine putem Adre i moje sljedovanje cigara (30 za mjesec) i neka plata.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Izgubio sam 10 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Ništa posebno, jer najviše sam nosio uniformu jer sam stalno bio po linijama.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Mračan, zagušljiv, uzak, niski stropovi, dug je oko 800 metara, voda je zimi znala biti i do gležnjeva, a išao sam na teren jer drugog izlaza nije bilo.