ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1947.
ZANIMANJE: Domaćica
POL: Ženski
KVART: Nedžarići

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Lično ih nisam rušila ali sam bila blokirana. Barikade su bile od starih auta, mreža, kontejnera, vreća od pijeska i zemlje.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, i nisam ih rušila. Imali su na sebi stara vojna odijela i crne kombinezone, sa čarapama na glavi.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Vidjela sam da pucaju iz kasarne u Nedžarićima i kuće Božića prema nama civilima.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Protjerana i mijenjala stan zbog blizine linije razdvajanja.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Nisam ga lično osjetila.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
-----------

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Ništa nisam imala od toga.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Slušala sam Radio BiH i njima sam samo vjerovala a glasinama ponekad.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Ništa posebno, možda kod komšinice na kahvu i ako je i bilo.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Nisam radila.

Kako ste se kretali po gradu?
Nisam išla nigdje posebno daleko da bih koristila gradski prevoz koji je u to vrijeme samo i postojao.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Vodu sam donosila iz raznih pumpi i bunara, drva nisam jer je muž za to bio zadužen a hrana kao i većina Sarajlija, samo humanitarna a cigare od vojske i prijatelja.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Izlazila sam tunelom i vratila se na isti način. Papir od Civilne zaštite.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Pita od riže i pašteta od germe što se tiče hrane.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Niko nije izlazio konvojem.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Nisam ih lično vidjela.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Hladan, mračan, vlažan, sakrivala sam se od granata a bila sam najduže 2-3 dana.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Udaja i rođendani.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Poruke sam slala uglavnom preko radio-amatera i Crvenog krsta.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
14. maja zapaljen je novi Dom penzionera gdje je bila baza Unprofora.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nisam imala nikakve kontakte sa Unproforom.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Ništa od toga nisam obavljala.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Nisam ranjena i nisam bila blizu smrti.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Niko blizu meni nije davao otkup za život.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Sačuvala sam djecu od granatiranja.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Nisam.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Pare iz inostranstva i nešto malo zaliha iz mira koje sam uspjela izvući i ponijeti sa sobom.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Hrane ne mnogo, zdravlje je oslabilo a izgubila sam i do 20 kg, ne zbog hrane već od straha.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Nisam.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Nisam.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Prošla sam samo jednom i nikada više ne bih poželjela zbog blata, dugog hoda, vode i naroda koji su kroz njega prolazili.