ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1974.
ZANIMANJE: Student
POL: Muški
KVART: Koševsko brdo

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, bio sam blokiran. Nisam ih rušio.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Isto.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
JNA je ubijala narod u Sarajevu iz kasarni, na početku rata. Jednom prilikom, u julu 1992. rafalima kroz puškarnicu iz kasarne “Maršal Tito”, na raskrsnici kod Željezničke stanice, ganjao me je četnik. Bio sam brži.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Granatiran da, ostalo ne.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Lično nisam ništa ukrao, ali je bilo prilika kada sam susretao na djelu razne kriminalce i ratne profitere.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Svaki običan čovjek koji je stao da goloruk odbrani Bosnu i Hercegovinu za mene je izuzetan heroj (političar sigurno nije).

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Ja njima nisam išao, one su došle meni.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Lično sam gledao televiziju i slušao radio, pa čak i čitao novine. Srbi skoro sve lažu na svojim medijima (Jedina istina je vremenska prognoza).

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Čitao, družio sa prijateljima i nastojao da ne izgubim zdrav razum.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Čistač.

Kako ste se kretali po gradu?
Kretao sam se zato što je čovjek navikao na to, uglavnom pješice.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Opstao sam zahvaljujući velikoj zalihi svemirskih tableta sa neophodnim vitaminima, kristalima i ugljikohidratima. Ostale stvari potrebne za opstanak pronalazio sam pomoću džepnog radara na nuklearni pogon, kojeg sam lično patentirao.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Da, kroz tunel, pa preko Igmana u drugi svijet. Povratak je tekao obrnutim redom, poprilično slično.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Da, i neću vam ga reći, jer ga još nisam prijavio zavodu za patente.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Snajperisti su ubili mnogo ljudi. Bilo je dosta doživljaja sa njihovim djelovanjem, a najbolje što su uspjeli da urade su tri metka dva metra od mene.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Podijum je dimenzija 1,5x2 m i nakrcan je stvarima do plafona. U njemu nisam ništa radio.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Posjećivao sam kulturne događaje, a nisam organizovao priredbe po haustorima.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Poruke nisam slao, nikome nisam telefonirao, a razlog je taj što nisam primio nijedan paket.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Bjesomučno granatiranje u ljeto 1993.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Često sam ih viđao po ulici i automobilima.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Teško.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Ne.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Ja sam skroman čovjek, tako da nema djela koje bih smatrao podvigom.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Ne, samim tim ničim.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Mama donese desetak maraka plate, dođe humanitarna pomoć i ja donesem sljedovanje cigareta. Novac i cigarete su se poslije davali za šećer, kahvu, brašno itd. na pijaci koji su ponaosob koštali desetine maraka.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Pošto sam pred rat bio blizu minimalne kilaže, nisam mnogo, par kilograma.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Da. Gumeno odijelo, pojačano karbonskim vlaknima sa azbestnim dodacima, koje je omogućavalo maksimalnu aerodinamičnost.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Da. Hodao sam u vodi do članaka (nekad i više), natovaren uvijek sa minimum 20 kg, neprestano strepeći da ne udarim glavom u čelične potporne grede na plafonu, koji je bio u prosjeku visok 170-190 cm.