ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1967.
ZANIMANJE: Pekar
POL: Muški
KVART: Vratnik

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Ne. Nisam imao ličnog iskustva.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Da. Vidio sam kada su iznosili, a imao sam i ja hajra od toga (mada ja lično nisam krao).

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Dragan Vikić.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Od samog početka rata sam bio u vojsci. (Vikićeva specijalna jedinica), tako sam imao akreditaciju. A pasoš i radnu obavezu nisam imao.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Šta ja znam, nisam nikome posebno vjerovao, a slušao sam sve, a o glasinama da i ne govorim.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Jako malo sam imao slobodnog vremena, a i kada sam ga imao obično sam izlazio i ganjao cure.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
-----------

Kako ste se kretali po gradu?
Kretao sam se pješke, da bih otišao do baze i radi izlazaka do Kvadranta i Kineme.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Većinu vremena sam bio u bazi, a tamo sam imao sve tako da se nisam pretjerano mučio oko toga.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Milion puta sam izašao i ušao u grad tokom opsade, na sve moguće načine (pista, tunel, plavi put), i to uglavnom terenski.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Ja, lično, nemam vlastiti izum.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Da. Učestvovao sam u akciji kada smo skidali snajperistu s Holidej ina. S obzirom da nije bio nešto posebno mudar brzo smo ga skinuli.

Opišite vaše sklonište/podrum?
------------

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Ne.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Telefonirao sam svaki put kad bih se domogao satelitskog telefona, a o porukama i paketima su se brinule stara i sestra.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
------------

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
S njima lično nemam iskustva, osim s njihovim vozilima koje sam noću obijao i uzimao im naftu i benzin.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
------------

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Da, ranjen sam jednom u nogu. Bilo je to 1994, na Igmanu, u jednoj žešćoj akciji. Bio sam teže ranjen, nosio sam fiksator, ali sad je sve u redu hvala bogu. A blizu smrti sam bio milion puta, kao i svaki borac na liniji i u akciji.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Neću da se hvalim.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Ne.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Svi smo na neki način privređivali u kući, ali najviše nas je izvlačila lova od radnje koju je držao moj stari (pekara).

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Izgubio sam 15 kg kad sam bio ranjen.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Ne.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Da, svaki put je bilo isto. Odvratno. Mrzim tunel.