ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1970.
ZANIMANJE: Nastavnik razredne nastave
POL: Ženski
KVART: Alipašino polje

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, nisam ih rušila.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, sa rajom iz zgrade išla pred Skupštinu.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Prolazila pored kasarne “Maršal Tito” u augustu ’92, pucali su na autobus, ali niko nije ranjen.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Granatirana zgrada.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Gledala sam pljačku prodavnice obuće “Borovo”.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Juka Prazina, Dragan Vikić.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Imala radnu obavezu u školi “Meša Selimović” u kojoj sam radila.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Slušala Radio 99 i djelimično im vjerovala; glasinama sam vjerovala pola-pola (ne sve).

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Ako je bilo struje slušala muziku, čitala, družila se, igrala društvenih igara (karte, jamb).

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Imala radnu obavezu, od marta ’93. radila u osnovnoj školi po punktovima, u stanovima, podrumima i slično, bez ikakvih sredstava.

Kako ste se kretali po gradu?
Kretala se po gradu pješice, stopom, autobusima (bilo koje firme), tramvajem, radi odlaska na posao.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Vodu donosila sa Vodovoda, izvora (čekala po 36 sati) iz Hrasnog i Dobrinje, o hrani brinuli su se roditelji, grijanje – drva donosio otac s linije na leđima, svjetlo – uljanice i improvizovane svjetiljke, cigarete – otac dobijao u armiji pa mijenjali za duhan. Često pušila sa rajom po pola.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Ne.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Spavanje, sve izume smo “pokrali” od komšija, a najbolji izum pećica od pretis lonca.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Hvatali nepostojećeg snajperistu iz ulaza, uhvatili snajperistu iz ulaza do, dežurala sa prijateljicom po 2 sata dnevno.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Podrum u suterenu. Hladan, vlažan i mračan. Nisam nikad ostala duže od 2 sata. Sa rajom iz zgrade igrala karata i pjevala.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Išla u pozorište, posjećivala izložbe i slavila rođendane.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Pisma primala i slala preko humanitarne organizacije “Adeh” i preko ljudi koji su izlazili iz grada.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Napad na Mojmilo na Vodovod ’92, stradanje djece na sankanju ispred zgrade u “C” fazi, ’94. i avio bomba.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Unprofor dolazio u posjetu u školu “Vladislav Škarić”, donosili djeci slatkiše i pribor. Organizovali proslavu Nove godine (paketići za svu djecu i slatkiši).

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Igrala se i radila sa djecom.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Ne.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
---------

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Da, kanarinca i kupovala hranu za njega.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Otac cigarete i ono što dobije od Armije BiH, a ja sam dobijala bonove od ’95. za koje smo kupovali samo hljeb.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Hrane smo imali dovoljno (nisam bila gladna, ali zato željna) i bila sam uglavnom zdrava.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Najčešće tene.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Ne.