ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1975.
ZANIMANJE: Fotograf
POL: Ženski
KVART: Ciglane

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, nisam ih rušila.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, išla sam na demonstracije kod Skupštine.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Nemam ličnog iskustva.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Nemam komentara.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Heroji odbrane grada su borci s rubnih dijelova grada.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Nemam ništa od toga.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Slušala sam Radio BiH i vjerovala mu. Glasine me nisu interesovale.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
U slobodno vrijeme sam se družila sa rajom.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Nisam imala radnu obavezu.

Kako ste se kretali po gradu?
Kretala sam se pješke, i to u velikom strahu od granata i snajpera, radi nabavke vode, drva, i ostalo.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Vodu sam donosila s Pivare, drva tražila po parkovima (uglavnom grančice i iverje koje je ostajalo od sječe), hrana je bila humanitarna. Kandilo mi je bilo umjesto sijalice, a cigarete sam nabavljala putem prijatelja, tj. dobivala od njih.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Iz grada nisam izlazila.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Nemam izuma.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Nemam ličnog iskustva sa snajperistima.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Moj podrum je najljepši podrum na svijetu. Dobro sam ga očistila i prilagodila ga za boravak u njemu. Oblijepila sam ga posterima i napravila par stalaža na kojima su bile flaše s vodom. Tu sam provodila mnogo vremena. Jednom nisam izlazila iz njega 5-6 dana.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Ništa nisam posjećivala.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Poruke slala preko Crvenog krsta, a paket dobila preko Adre.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Najvažniji događaj je kada je ubijen kreten Risto Đogo.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nisam imala kontakata sa Unproforcima.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
----------

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Ranjena nisam ali sam bila blizu smrti kada su četnici pucali sa Holideja na nas demonstrante. Tada sam ležala na ulici punih 15 minuta, a metci su fijukali oko mene i ljude blizu mene.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Nemam ličnog podviga.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Nemam životinje.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Ekonomskog lanca uopšte nije ni bilo. Preživjela sam od humanitarne pomoći. Svu tehničku robu iz kuće sam ili prodala ili mijenjala za hranu.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Hrane smo imali skromno, 2 obroka, a smršala sam 6-7 kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Nisam imala posebne odjeće jer i ono što je bilo na meni bilo je poderano a trčati preko raskrsnica nisam mogla jer su mi cipele bile poderane i žuljalo me kamenje u njima.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Nisam prolazila kroz tunel.