ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1975.
ZANIMANJE: Učenik
POL: Muški
KVART: Stup II

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Ne.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Protjeran sam sa Stupa II. Kuća se nalazila na prvoj liniji. Nemoguće je bilo u njoj opstati radi svakodnevnog granatiranja.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Mnogi pošteni građani su postali kriminalci. Kralo se sve i svašta.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Sefer Halilović.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Bio sam u Armiji i nisam mogao dobiti ni jedan dokument sem vojnog.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Najviše sam slušao muzički “Radio M” koji nije imao politike jer svi su lagali.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
U slobodno vrijeme, kojeg je bilo vrlo malo, morao sam nositi vodu koja mi je bila gora nego čitav rat.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Nisam bio na radnoj obavezi.

Kako ste se kretali po gradu?
Kretao sam se po gradu obično radi nekakvih poslova, ono treba ti papir za ovo za ono. Najgore mi je bilo kad sam morao vaditi ličnu kartu. Treba ti sto papira, pa trči preko raskrsnica a snajper puca, vidiš pogodi nekog iza ili ispred tebe, pa kontaš kad se budeš vraćao možda ćeš to biti i ti.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Voda mi je bila smrt. Odeš na pumpu, čekaš po sedam sati radi par kanistera koje potrošiš za dva sata, pa opet na pumpu. Hrana mi je bila najmanji problem, šta god pojedeš dobro je, samo da nisi gladan. Bogu hvala, to nikad nisam bio. Cigara kad nisam imao motao sam razne čajeve, a najviše kadulju, ona mi je bila pravo dobra.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Za izlazak iz grada nikad nisam imao problema jer sam samo izlazio kad sam išao na teren, a zato dobijem sve moguće dozvole odmah.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Nisam imao nikakav vlastiti izum.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Niko mi nije išao, ali sam gledao kolone vozila koje su izlazile iz grada.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Čuo sam priču da su na Alipašinu vidjeli snajperistu, da puca sa zgrade.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Nisam nikad boravio u podrumu.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Nisam imao priliku biti ni na jednoj proslavi u gradu.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Pakete sam primao preko jednog prijatelja koji je radio u Adri.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Najvažniji događaj mi je bio kad je došla struja nakon dugog perioda provedenog u mraku. Prvo se čula vriska sa balkona u kvartu, onda vidjeh sijalicu kako gori. Prvo ne znam šta da radim, onda počeh i ja da vrištim, palim sve, a ne znam šta da radim. Dal’ da slušam muziku, gledam TV, onda pogasim sve, zapalim i izađem van.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nisam imao nikakve odnose sa njima, niti sam prisustvovao nekim.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
-----------

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Bio sam ranjen u Pofalićima, u Drinskoj ulici. Išao sam sa jaranom u školu da podignem dokumente i kad smo se vraćali došli smo do podvožnjaka u Pofalićima i htjeli smo do jedne jaranice iz škole koja je stanovala u Drinskoj. Čuli smo da puca snajper sa Grbavice. On govori nećemo ovuda, puca, ja mu kažem hajmo pa ćemo vidjeti puca li. Krenusmo, kad smo došli skoro do kraja čujem pucnjeve, osjetih udar u nogu i padoh, vidim noga mi se skroz iskrenula, on me poče vući a meci udaraju sve u zid iznad nas. Dotrča neki čovjek, previ mi nogu, zaustavi auto i odvezoše me u Hitnu. Samo sam molio Boga da mi noga ostane. Odmah me staviše u Hitnu i krenuše do Vojne bolnice. Auto preko svake rupe kad bi prešlo, meni bi bol udarala u mozak. Kad je operacija prošla, ispušio sam sedam cigara dok sam skupio hrabrost da dignem čaršaf s nogu. Kad sam vidio da imam fiksatore to mi je bio najbolji trenutak u ratu, vidim noga mi ostala.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Ne.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Nisam imao.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Dobivali smo nešto deviza izvana pa smo kupovali hranu, odjeću, pošto je brat kao i ja bio u vojsci, dobivali smo cigare, pa smo za njih kupovali hranu.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Smršao sam otprilike oko dvadeset kg.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Nije bila ništa posebno, standardna, patike, farmerke, majica.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Najgore je bilo čekanje na tunel, po par sati.