ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1953.
ZANIMANJE: Trgovac
POL: Ženski
KVART: Širokača

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Da, bila sam blokirana na Širokači, nisam mogla da se krećem po tranzitu. Bili su to ljudi sa kapama i čarapama na glavama.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Da, vidjela sam JNA kako puca sa Osmica, iz kasarne, po gradu.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Da, evakuisala sam se u centar kod djevera jer mi je kuća granatirana.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Vidjela sam kako su u centru pljačkali prodavnice obuće, samoposluge.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Mještani koji su živjeli na prvim linijama.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Ne, nisam imala te dokumente, osim sto sam bila u Civilnoj zaštiti.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Vjerovala sam RTVBiH i slušala sam ih kada sam imala struju.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Plela sam i čitala.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Nisam bila na radnoj obavezi.

Kako ste se kretali po gradu?
Morala sam se kretati radi preživljavanja, i to pješke.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Vodu sam donosila sa Pivare, grijala sam se na sve što sam naišla (drva, plin i kartoni), struju sam imala sa redukcijama.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Ne, nikako… u stvari jednom kroz tunel ’93.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Ne.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Vidjela sam snajperiste koji pucaju po gradu sa Osmica.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Najduže sam ostala 24 sata u maju ’92. g, moj podrum je veliki, jako siguran…

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Ne.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Nikada nisam primila pisma i pakete.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Najvažniji je bio kada su četnici skoro ušli u Bostariće, kada smo svi bježali, ali je tada Caco došao i odbranio nas.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nisam imala kontakt s njima.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Već su mi djeca odrasla.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Nisam ranjena, ali blizu smrti jesam bila baš prilikom tog ulaska četnika u Bostariće, kada su pucali po nama dok smo bježali.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Pomagala sam ranjenicima na liniji, jer se moja kuća tamo nalazi.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Ne.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Muž je bio u Armiji i donosio cigare, pa je potom radio i primao platu koju smo trošili na hranu, a i cigare smo mijenjali za hranu.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Izgubila sam 13 kg iako sam jela dovoljno.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Da, snimali su me na Širokači (kako živimo, šta radimo…).

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Najčešće je to bila trenerka.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Da, jednom ’93. sam išla kroz tunel po hranu u Hrasnicu. Jedva sam čekala da izađem, mračno, usko…