ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1964.
ZANIMANJE: Novinar
POL: Ženski
KVART: Bistrik

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Pa, nekog ličnog iskustva nemam, iako sam ih vidjela da iseljavaju iz kasarne na Bistriku.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne, granatirana sam kao i svi, ali nisam mijenjala stan.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Vidjela sam kada su komšije obijale prodavnice u blizini, tjerala sam muža da i on ide, ali nije htio, pa tako nisam imala koristi od toga.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Dragan Vikić.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Nisam imala radnu obavezu, ali sam akreditaciju dobila ’93. g, kada sam se zaposlila na jednom od gradskih medija.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Slušala sam (kada sam imala struju i baterije) RTVBiH i vjerovala sam im i glasinama sam vjerovala do ’93. i bojala sam se.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Posjećivala sam prijatelje u slobodno vrijeme, čitala, igrala karti, pisala knjigu.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Kao sto sam rekla, nisam imala R.O.

Kako ste se kretali po gradu?
Kretala sam se pješke kako bih otišla na posao ili zamijenila koju konzervu za cigare itd.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Opstala sam snalazeći se na sve moguće načine. Po vodu išla na Pivaru. Struju smo krali od komšija. Drva skupljala na Darivi. Cigare donosio muž iz vojske.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Nisam izlazila iz grada.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Nemam vlastiti izum, iako mi je u kući sve bilo improvizovano.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Ne.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Nemam iskustvo sa snajperistima.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Podrum mi je bio mali, mračan, smrdljiv, nisam mnogo vremena provodila u njemu.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Da, pošto je to bilo u sklopu mog posla, išla sam na kulturne manifestacije u Bosanski Kulturni centar, Kamerni teatar 55, Pozorište…

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Poruke sam slala preko radio-amatera, pakete nisam primala jer je moja sva rodbina ostala u BiH.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Najvažniji događaj za mene je kada su hvatali Mušana Topalovića Cacu.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nemam ličnog iskustva s njima mada sam često gledala kako se djevojke skupljaju pred Unproforom u noćnim satima.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
Nemam djece.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Ne, hvala Bogu.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Nemam posebnih podviga.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Da, na početku rata sam imala kornjače, jele su travicu, ali prilikom jednog granatiranja ’92. g. od detonacije se u stanu srušio jedan stalak koji je zgnječio kornjače.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Muž je dobijao cigare u vojsci, ja sam radila bez ikakvih primanja (iz ljubavi), dobivali smo humanitarnu pomoć, a od svekrve i majke povrće iz bašte.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Izgubila sam 9 kg i to od straha i sekiracije jer mi je ishrana bila redovna.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Ne, u čemu se zadesim u tome sam i trčala.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Ne.