ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1971.
ZANIMANJE: Medicinski tehničar
POL: Ženski
KVART: Dobrinja

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Bila sam blokirana na barikadama i u martu i u aprilu ’92. – nisam ih rušila ja, ali zato jeste moj suprug.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Isto kao i pod broj l.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Uloga JNA u martu, aprilu, maju ’92. u Sarajevu bila je “kritična”. Lično iskustvo…bili su mi iznad glave na rezervoaru Mojmilo. Samo jednom su opomenuli “četnike” u korist jadnog naroda i nikada više, s tim da je tad komandant bio Musliman!

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Tokom opsade sam mijenjala stan. Sa Dobrinje otišla u Novo Sarajevo, tj. Čengić Vilu. Moj stan je bio na prvim linijama (Nedžarići-Dobrinja V), što znači “izbjeglica u svom gradu…”

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Što se tiče kriminala, to je bilo za moj pojam “nevjerovatno”. Nestajalo je sve – bukvalno sve (i ljudi, naravno).

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Heroj odbrane grada za mene nije jedan, to su svi ljudi dobre volje i nepomućene svijesti – oni koji su se zaista osjećali Bosancima, oni koji su ostali i branili Bosnu, branili svoj grad, svoju kuću, majku, ženu, djecu…

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Do radne obaveze sam došla zaposlivši se ’92. u Državnu bolnicu (bivšu Vojnu), a do pasoša nisam ni pokušala doći.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
----------

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
U “slobodnom” vremenu sam spavala (naravno, ako nije bilo žešće granatiranje). Mnogo sam radila, bila sam umorna i fizički i psihički – tako da mi je san bio najbolji lijek.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Posao koji sam radila nije bio nimalo lak. Radila sam kao medicinski tehničar na odjeljenju hirurgije (opšta hirurgija), poluintenzivna njega, intenzivna njega, hitna pomoć, pedijatrija, bilo je teško, ali isto tako bila sam sretna što nekom mogu da pomognem – što nisam beskorisna.

Kako ste se kretali po gradu?
Transport po gradu je bio kritičan. Ja lično sam se kretala dobar dio rata pješke od Dobrinje do Marijin Dvora.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Opstajali smo svi zajedno, pomagali jedni druge, vodu smo sipali na bunaru, pumpi, struja iz akumulatora, kandila su bila neizbježna, a što se tiče cigareta skoro nikako – kad su najviše trebale nije ih bilo.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
Iz ovog grada nisam izašla u toku rata nikada.

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Za vlastiti izum nisam imala vremena.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
U toku rata nisam išla konvojem, niti meni neko blizak.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Snajperisti u gradu…bilo ih je na svakom ćošku – sijali su smrt svakodnevno…lično iskustvo imam sa Dobrinjske barikade, slušala sam svaki dan ispaljenja – fijuke metaka iznad glave, nailazila na leševe i tad u isto vrijeme bila ogorčena i još sto puta jače nisu me uspjeli na smrt preplašiti niti su nas mogli sve pobiti…

Opišite vaše sklonište/podrum?
Što se tiče mog podruma, sjećam ga se iz mira, a u ratu nikad nisam bila u podrumu.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Ne – za posjećivanje događaja iz kulture i za priredbe po haustoru zaista nisam imala vremena.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Nikom nisam slala poruke, nisam zvala telefonom niti dobivala pakete.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Najvažniji događaj u mom kvartu je svakako deblokada Dobrinje (jedini prolaz Dobrinjska barikada).

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
Nemam nikakvo iskustvo sa Unproforom niti sa Unhacerom.

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
U ratu nisam studirala, radila sam kao zdravstveni radnik.

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Nisam bila ranjena, a blizu smrti smo svi bili svake sekunde, bio to dan ili to bila noć. Bila nam je bliža nego misao da ćemo ostati čitavi ili živi.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
------

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
------

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Nije bilo porodičnog ekonomskog lanca – ako se snađeš i preživjećeš.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Nisam izgubila na težini, čak sam i dobila, naravno nije bilo cigareta ni kafe – pa sam u zamjenu uvijek nešto fućkala.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Nisam davala intervju stranim ekipama.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Za trčanje pod snajperom nisam nosila ništa posebno.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Nikada nisam prošla kroz tunel.