ANKETA OPSTANKA 1992-1996
Opsada Sarajeva (92-96)

GODIŠTE: 1953.
ZANIMANJE: Sekretarica
POL: Ženski
KVART: Gorica

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u martu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Imate li iskustvo sa uličnim barikadama koje su, u aprilu 1992, podigli pripadnici SDS-a i da li ste ih rušili?
Ne.

Po vašem iskustvu, kakva je bila uloga JNA u Sarajevu u martu, aprilu, maju 1992?
Nemam ličnog iskustva.

Da li ste bili protjerani, granatirani ili ste napustili mjesto stanovanja u vrijeme opsade?
Ne.

Po vašem iskustvu, šta nam možete reći o kriminalu u gradu u vrijeme opsade?
Nemam ličnog iskustva.

Ko je, po vama, heroj odbrane grada?
Svi ljudi koji su ostali braniti grad, na ovaj ili onaj način su heroji.

Kako ste došli do radne obaveze, pasoša i/ili akreditacije?
Bila sam i prije agresije član jedne stranke.

Uloga medija u opsadi? Uloga glasina u opsadi?
Slušala sam RFI, Slobodnu Evropu, RTVBiH, a vjerovala sam RTV BiH, kome bih drugo.

Šta ste radili u slobodno vrijeme?
Svo svoje slobodno vrijeme sam posvećivala porodici.

Čim ste se bavili u vrijeme opsade?
Obavljala sam posao sekretarice u stranci.

Kako ste se kretali po gradu?
Odlazila bih na posao svaki dan pješke i ponekad u šetnju, ako je bio “miran” dan.

Opstanak – kako ste dolazili do vode, struje, cigareta…
Bilo je teško za vodu. Moralo se ići i po nekoliko kilometara na Pivaru i natrag. Muž je drva donosio s linije ili bismo drva nabavljali mijenjajući ih za cigarete. Ložili smo sve što je moglo gorjeti, a struje nismo imali.

Da li ste napuštali grad tokom opsade?
-------

Imate li neki svoj pronalazak za opstanak?
Ne.

Da li ste vi ili neko vama blizak napustili grad konvojem?
Jesam ispraćala snahu i unuče, oktobra ’94, bio je veoma bolan rastanak. Otišli su konvojem Crvenog krsta. Mnogi ljudi su se nakon polaska autobusa glasno pitali da li će konvoj uopšte bezbjedno stići na odredište. Možeš zamisliti kakva me je jeza u tom trenutku prošla, dok sam to slušala i shvatila značenje tih riječi. Srećom, sretno su stigli.

Snajperi u gradu – kakvo je vaše iskustvo?
Nije ih bilo ovdje u kvartu.

Opišite vaše sklonište/podrum?
Nisam puno vremena provodila u podrumu. Silazila bih samo u vrijeme granatiranja. Ostajala bih dok ne bi prestalo granatiranje.

Jeste li pohađali događaje iz kulture u gradu ili ste organizovali događaje u hodnicima vaših zgrada?
Nisam posjećivala događaje iz kulture.

Kako ste slali poruke, telefonirali i/ili primali pakete?
Poruke sam slala putem Crvenog krsta, a pakete bih podizala u “Adri”.

Koji je bio najvažniji događaj u vašem kvartu tokom opsade?
Uvođenje plina, ’93. je najvažniji događaj u kvartu.

Kakvo je vaše iskustvo sa UNPROFOR-om i UNHCR-om tokom opsade?
---------

Kako ste studirali? Kako ste išli u školu/fakultet? Kako ste zabavljali svoju djecu?
---------

Da li ste bili ranjeni ili blizu smrti?
Ne. Nisam bila blizu smrti.

Da li ste vi ili neko vama blizak platili otkup za život?
Ne.

Koje je vaše lično postignuće tokom opsade?
Nemam lični podvig.

Jeste li imali kućnog ljubimca i kako ste ga hranili?
Ne.

Možete li opisati “porodični ekonomski lanac”?
Muž, sin i ja smo nekako preživljavali, šta smo jeli ni ja se više ne sjećam.

Koliko ste kilograma izgubili tokom opsade?
Bila sam zdrava. Nisam osjetila nestašicu hrane.

Da li ste ikada dali intervju stranim novinarima?
Ne.

Jeste li imali specijalnu odjeću za trčanje pod snajperima?
Nisam imala posebnu odjeću.

Da li ste ikada prošli kroz tunel?
Ne.